U Rimskoj dvorani Biblioteke grada Beograda održana je 8. decembra ove godine promocija novog romana Vidosava Stevanovića “O mestima tužnim i dubokoj noći” kao prva knjiga njegovih Izabranih dela koje će objaviti Grafički atelje Dereta iz Beograda.

Govoreći pred punom dvoranom, Dijana Dereta, direktor i glavni urednik ove ugledne izdavačke kuće, pozdravila je prisutne i izrazila zadovoljstvo što počinje objavljivanje Izabranih dela ovog do sada cenzurisanog i iz javnosti na razne načine uklanjanog pisca koji je nedavno sa njom potpisao ekskluzivni ugovor.

Marija Vasiljević, dramski umetnik i supruga Vidosava Stevanović, pročitala je potom dva završna poglavlja iz romana “O mestima tužnim i dubokoj noći” i bila nagrađena aplauzom.

Zoran Bognar, pesnik, prozni pisac, esejist i urednik Grafičkog atelja Dereta, ispričao je kako se pod čudnim okolnostima sreo sa piscem Vidosavom Stevanovićem, koga je ranije poznavao samo po odavno objavljenim knjigama, kako su se upoznali posredstvom pesnika Duška Novakovića i kako se, odmah posle uspostavljenog prijateljstva, pojavila i obostrana želja da rade zajedno na projektu Izabranih dela i kako je gospođa Dijana Dereta bez oklevanja prihvatila tu ideju. “I evo, prvi plod te saradnje je pred vama: kriptičan, mudar, sažet, ezoteričan, a opet jednostavan i ljudski roman o dve žene koje traže svoje sinove što se nisu vratili iz rata. Čita se u dahu i može se čitati više puta.”

Vidosav Stevanović se zahvalio prisutnima, Dijani Dereti i Zoranu Bognaru, kao i svojoj supruzi. “Ovo je moje prvo pojavljivanje u nekoj beogradskoj biblioteci posle dvadeset tri godine. Možda ću još jednom za života imati tu sreću i priliku.” U kratkom izlaganju izneo je prisutnima svoje razloge za neprihvatanje politike ratova i mržnje devedesetih godina i razloge zbog kojih je bio prinuđen napustiti Beograd, svoj izabrani grad, i Srbiju i provesti bezmalo dve decenije u inostranstvu. Ispričao je potom kako je temu novog romana, žene koje uzalud čekaju sinove, nosio nekoliko decenija i nekoliko puta je pokušavao obraditi: tek pre dve godine je uspeo u tome. “One kažu: ne čekamo samo vakrsenje mrtvih, nas dve čekamo vaskrsenje živih.” Svoje izlaganje završio je šalom kako je tek nedavno počeo njegov treći književni život i da prisutni imaju pred sobom jedno čudo: trogodišnjeg pisca. “Gledate pisca koji je mlađi od mladog Mocarta, a postarije izgleda samo zato što je neobično pokvaren i lažno se predstavlja da zavara tragove kako je odavno postao klasik.” Završio je uz aplauze praćene smehom.

Gitarista Saša Nestorović, muzičar i profesor iz Kragujevca, zabavio je i oduševio publiku izvođenjem dve numere: Rumba improvisada i Inspiracija.

Posle promocije priređen je koktel za publiku i učesnike.

Na kraju sezone, 12. oktobra u “Klubu Vidosav” gostovao je sarajevski pesnik, prozni pisac, kritičar, reditelj i dugogodišnji upravnik Narodnog pozorišta Gradimir Gojer.

Predstavljajući gosta, Marija Vasiljević, predsednica “Kluba” rekla je da joj je posebno drago što može pozdraviti jednog stranca koji je nama blizak čovek i pisac iz nekadašnje nam zajedničke zemlje. Zatim je pročitala nekoliko Gojerovih pesama.

O gostu je nekoliko prigodnih i prijateljskih reči izrekao i Vidosav Stevanović. Istakao je Gojerovu retku sposobnost da se iskazuje u raznim disciplinama i da se bavi raznim poslovima - između ostalog, bio je ministar kulture i dogradonačelnik sarajeva - kao i njegovu šrioku reudiciji koja mu omogućuje da se suvereno kreće kroz sve kulture Balkana, prošle kao i sadašnje, kroz značenjska polja sve tri religije koje vladaju na ovim prostorima, i da tako razbija uske okrive malih kultura koje su nam nametnule novostvorene nacionalne države.

Gradimir Gojer pročitao je nekoliko rukoveti svojih pesama iz tri pesničke zbirke, a zatim se u toplom i nadahnutom govoru zahvlaio domaćinima, Kragujevcu u kome rado gostuje i kao pisac i kao ppozorišni reditelj, i izrekao svoj “utopijski san” da će jednoga presudnu ulogu u javnosti Srbije i Bosne i Hercegovine igrati misli i knjige ljudi kao što su Vidosav Stevanović i Abdulah Sidran, a ne političari koji šire netrpeljivost i održavaju podele među susedima.

Na kraju večeri Gradimira Gojera u “Klubu Vidosav” gost je potpisivao svoje knjige i ostao neko vreme u razgovoru sa prisutnima.

Pred stotinak uzvanica u “Klubu Vidosav” 18. septembra predstavljena je nova knjiga Vidosava Stevanović “Dnevnik samoće 1988-1993″, izbor dnevničkih fragmenata iz tog prelomnog vremena, izdanje “Službenog glasnika” 2010.

Na početku večeri Marija Vasiljević, predsednica “Kluba Vidosav”, pročitala je piščev predgovor “Dnevniku samoće”.

Knjigu je predstavio Petar V. Arbutina, književni kritičar, prozaist i urednik ovog izdanja. U sažetom izlaganju istakao je da se radi o delu nesumnjive vrednosti koje razbija mnoge laži i mitove režimske propagande iz tog vremena čiji ostaci, na žalost, još vladaju medijima i zagađuju javnost Srbije. “Vidosav Stevanović nije hteo da zavija s vukovima niti da peva s horovima, kako sam kaže. Taj gest usuđujem se nazvati herojskim mada ga sam pisac tako ne kvalifikuje. Vodio je tešku borbu, preživeo mnoga iskušenja, odlomke te borbe i tih iskušenja možemo čitati u sažetoj, čvrsto pisanoj prozi na stranicama ove knjige koja čini čast izdavaču i meni kao recenzentu i uredniku.”

U kratkom izlaganju Vidosav Stevanović je ispričao okolnosti pod kojim je počeo pisati svoj dnevnik, o tome kako se suprotstavio štetnoj propagandi režima Ćosić-Milošević, kako je morao napustiti mesto generalnog direktora onda bogate i slavne “Prosvete” - koja danas tavori sboje poslednje dane - svoj grad Beograd i Srbiju i kako je tek u egzilu shvatio na te beleške koje vuče sa sobom predstavljaju celinu, svedočanstvo o jednom mračnom vremenu i ljudima u njemu, posebno o intelektualnoj eliti koja je sramno izdala opšte i svoje interese i pomogola održavanju poslednjeg represivnog sistema u Evropi. Podsetio je prisutne da cenzura njegovog dela i imena traje preko dvadeset godina i da je tek sa pojavom ove knjige, kao i objavljivanjem Sabranih dela u “Koracima” iz Kragujevca, počela nestajati, ali da se i dalje mora boriti protiv onih koji misle da treba zabranjivati tuđe knjige i sprečavati slobodno mišljenje.

Sva izlaganja bila su praćena aplauzima, živahnim komentarima i pitanjima iz publike.

Posle predstavljanja knjige prisutni su još neko vreme ostali u srdačnom razgovoru, a pisac je, na zahtev brojnih kupaca, potpisivao svoje knjige.

Na samom kraju za Sajam knjiga u Beogradu 2010. najavljeno je drugo izdanje “Dnevnika samoće”.

Na Vidovdan 28. juna tekuće godine obeležena je godišnjica “Kluba Vidosav” u prostorijama Kluba i pred stotinak gostiju.

Na početku je Mocartov Divertimento u D-duru izveo kvartet “Adađo” koji sačinjavaju mlade muzičarke Nevena Adamović, Eleonora Nikolić, Smiljana Carević i Nataša Vukadin.

U kratkom govoru Vidosav Stevanović je istakao da je Klub obavio sve što je obećao, da je bilo dosta kultunih događaja na brdu, i pored toga što nije dobijena pomoć ni od jedne kulturne institucije niti od opštine Kragujevac. Ponovio je da će Klub nastaviti da radi dok ima mogućnosti.

Potom je domaćin, podvukavši koliko je zbog toga zadovoljan i počašćen, otvorio “Izložbu crteža za jednu noć” velikog evropskog i svetskog slikara Jože Ciuhe, svog prijatelja i uzora koji je zbog toga doputovao u Srbiju. “Radi se o slikaru koji ima preko 400 samostalnih i preko 300 kolektivnih izložbi, čija se dela nalaze u četrdesetak muzeja, nosiocu velikih međunarodnih odlikovanja, putopiscu, pesniku i romansijeru.” rekao je Vidosav Stevanović. “Mapa njegovih izložbi je mapa našeg sveta. Moj zamišljeni tekst o njemu zvaće se “Jože Ciuha ili umetnički kontinuitet”.  Želeo bih da kao pisac mogu slediti njegov primer. Uživajte u izvanrednim crtežima.”

Jože Ciuha se zahvalio domaćinima, rekao da će uvek rado doći u Šumadiju i na brdo u Botunju.

Predsednica Kluba Marija Vasiljević potom je pročitala Ciuhinu pesmu o Don Kihotu koji je opsesivna tema njegovih crteža.

Druženje se nastavilo do ponoći uz harmoniku virtouza Bojana Jovanovića koji živi i radi u Rusiji.

U prisustvu znatnog broja gostiju 23. marta u 20. časova otvoren je “Klub Vidosav” koji je tri meseca bio zatvoren zbog epidemije gripa i zime.

Pozdravljajući goste, Vidosav Stevanović je rekao da bi posle zime trebalo da dođe sunce i da će se možda i kod nas prilike popraviti, a to će se postići jedino udruživanjem hiljada pojedinačnih napora. Potom je najavio promociju knjige pripovedaka kragujevačkog pesnika Zorana Petrovića “Raspadanje dekadnog sistema” u izdanju kragujevačkih “Koraka”. Istakao je i jednu anegdotsku razliku: navodne ličnosti iz njegove prve zbirke pripovedaka “Refuz mrtvak”, potpomognute ambicioznim političarima, zamalo su mu doše glave, a dokto Velja P., koji se pojavljuje u Petrovićevoj pripoveci “Deda Miloje” smatra da je počašćen i insistira da plati zakusku i piće za goste “Kluba”.

Marija Vasiljević je potom izvanredno pročitala priču “Deda Miloje” i bila nagrađena burnim aplauzom.

Zoran Petrović je u kratkom izlaganju objasnio kako je njegova zbirka pripovedaka, pisana u pauzama između pesama, nastajala tokom poslednjih trideset godina i da se u izvesnom smislu može smatrati hronikom tih godina i grada Kragujevca. Napomenuo je i da nastavlja pisati prozu: završio je dva romana i radi na trećem, nada se da će se uskoro pojaviti i u izlozima.

U završnoj reči Vidosav Stevanović je izneo svoje mišljenje da gradovi, ma koliko bili veliki, postaju ozbiljni i trajni tek kad imaju svoju poeziju i prozu, svoje pisce i svoje umetnike, i da se nada da Kragujevac, pre četrdeset gopdina postavljen kao scena jednog proznog dela, neće odbaciti svoje umetnike ili ih naterati da odu u druge gradove.

Posle srdačnog druženja, poslednji gosti razišli su se oko ponoći.